KARMILA

KARMILA

Džozef Šeridan Lefanju

Karmila je svetlost dana ugledala 1871. godine, dvadeset i šest godina pre svog čuvenog naslednika Drakule (1897) i oboje ovih vampira nam dolazi iz Irske. Zapravo, Džozef Šeridan Lefanju i Brem Stoker su obojica bili potomci anglo-irskih protestanata, baš i kao Č.R. Maturin, autor Melmota lutalice (1820).  Karmila na veoma upečatljiv način predstavlja tu fascinantnu stranu figure vampira, o kojem su se mitovi raspredali u Evropi od XVIII veka, a uspela je da zaseni sve svoje nesavršenije prethodnike: Polidorijevog Vampira (1819) ili Varnija (1847), delo anonimnog autora. Ona je fenomenalna vampirica koja pleni senzualnošću, i zavodi više nego što plaši. Ona govori, voli, ubija, sve vreme pokušavajući da na indirektan način objasni prokletstvo koje ju je zadesilo. Čak i kada je raskrinkana kao krvožedno čudovište i konačno uništena, nastavlja da u sećanjima proganja svoju žrtvu, Loru, te se čitaocu čini da se u poslednjim rečima rukopisa koji nam je ova ostavila oseća nagoveštaj žala: "I nemalo puta sam se iz zamišljenosti prenula jer mi se učinilo da čujem Karmilin laki korak pred vratima primaće sobe."
2.573,00 RSD 2.859,00
ušteda: 286,00 RSD (-10%)
Cene su u dinarima sa uračunatim PDV-om.

prevod: Ivana Đurić Paunović

lektura: Staša Mijić

isbn: 978-86-81856-03-1

broj strana: 192

pismo: Latinica

povez: Tvrd

format: 16x25

godina izdanja: 2021

Carmilla, J. Sheridan Le Fanu

Karmila je svetlost dana ugledala 1871. godine, dvadeset i šest godina pre svog čuvenog naslednika Drakule (1897) i oboje ovih vampira nam dolazi iz Irske. Zapravo, Džozef Šeridan Lefanju i Brem Stoker su obojica bili potomci anglo-irskih protestanata, baš i kao Č.R. Maturin, autor Melmota lutalice (1820).

Karmila na veoma upečatljiv način predstavlja tu fascinantnu stranu figure vampira, o kojem su se mitovi raspredali u Evropi od XVIII veka, a uspela je da zaseni sve svoje nesavršenije prethodnike: Polidorijevog Vampira (1819) ili Varnija (1847), delo anonimnog autora. Ona je fenomenalna vampirica koja pleni senzualnošću, i zavodi više nego što plaši. Ona govori, voli, ubija, sve vreme pokušavajući da na indirektan način objasni prokletstvo koje ju je zadesilo.

Čak i kada je raskrinkana kao krvožedno čudovište i konačno uništena, nastavlja da u sećanjima proganja svoju žrtvu, Loru, te se čitaocu čini da se u poslednjim rečima rukopisa koji nam je ova ostavila oseća nagoveštaj žala:

"I nemalo puta sam se iz zamišljenosti prenula jer mi se učinilo da čujem Karmilin laki korak pred vratima primaće sobe."

Iz istog žanra